Mislim da ovo ljudima jako teško pada. I knjige i motivacijski govornici nam govore da moramo preuzeti odgovornost za sve što nam se dešava u životu. Ali to nije baš tako lako. Evo ja na primjer...čula sam to, pročitala sam to i reko ok, preuzet ću odgovornost za sve što mi se dešava. Lako je to kad se desi nešto dobro, ali što je sa lošim događajima? Tu stvar postaje malo teža. Pokušavala sam si i u takvim situacijama govoriti da sam ja odgovorna za to, međutim tada mi to nije baš imalo smisla i počela sam se pitati zašto sam ja to odgovorna za to? Kako je došlo do toga?
Ono što je meni pomoglo da shvatim je knjiga o kojoj sam pisala u prošlom postu (tko nije pročitao prošli post, obavezno neka ga pročita kako bi mu ovo što ću napisati slijedeće imalo smisla). U prošlom postu sam napisala kako sam tek počela čitati knjigu, a sada sam već pri kraju. Puno stvari mi je jasnije. Naime mi planiramo naš život prije nego se rodimo, planiramo i ono dobro i ono loše. A pogotovo ono loše. Jer mi dolazimo ovamo po iskustvo, po kontraste kojih u duhovnom svijetu nema. Kontrasti nam služe da nešto naučimo i ekspandiramo. Znači mi kao naše Više Ja sebi sami određujemo kontraste kroz koje trebamo proći kako bi iskusili ono po što smo došli, kako bi rasli i ekspandirali. To nije ništa loše, naprotiv. Mi sebe ne kažnjavamo niti nas itko drugi kažnjava. Mi to želimo za naše dobro.
I tako sam shvatila šta to znaći preuzeti ogdovornost. Kada mi se desi nešto loše, kontrast, sjetim se da sam si sama to izabrala kako bi nešto naučila, savladala i kako bi nakon toga ekspandirala. I nakon ovakve misli to loše više uopće ne izgleda tako loše nego izgleda kao prilika za nešto bolje. Znači, sada mogu preuzeti odgovornost s razumjevanjem i izabrati što ću učinit, kako ću reagirati (to se zove slobodna volja). O mom izboru reakcije ovisi hoće li se taj kontrast morati ponoviti ili ne.
Više nije tako teško preuzeti odgovornost, zar ne?
Nema komentara:
Objavi komentar